На простору од 491 км2 живи 84.678 становника или 172 становника на км2 . У последње четири деценије присутан је тренд повећања густине насељености. Кретање стаановништва на подручују општине карактеришу: низак наталитет, повећање стопе морталитета и миграциони процеси.
Негативан природни прираштај, пад стопе фертилитета, миграциони процеси, демографско пражњење целокупног подручја (осим града Пожаревца), неповољна старосна структура активног становништва, јасно указују да сви аспекти радне снаге у наредном периоду могу представљати један од проблема и једно од значајних ограничења развоју општине.
Тежиште развоја општине Пожаревац у наредном периоду неопходно је ставити у функцију решавања ових проблема. То подразумева такве развојне програме којима би се, уз активну популациону политику на нивоу државе, привредни и социјални развој приближио домаћинству, пре свега породицама чији су чланови млађе старосне доби и који располажу могућностима за бављење производњом и у пољопривреди и ван пољопривреде.

This small city with a population of around 60.000 people is located South East of Belgrade. By car you can reach it in 45 minutes if you first take the highway to Nis. Look for the Pozarevac exit, it's easy to find.

In Autumn the city does not look very attractive. It has a small centre with an even smaller shopping street and some old buildings. There are both old and more new appartment blocks scattered all over the city. Furthermore the usual mix of old shabby houses, not finished houses and just houses. There is a big Maxi supermarket <http://www.maxi.co.yu/index.html> located on the main entrance road.

We also found some interesting historical information about the city. In 1718 the Treaty of Passarowitz was signed here. And the history of Pozarevac goes back way longer to an impressive 435 AD. At that time Pozarevac was called Margus. The famous Hun leaders Attila and Bleda and the Byzantine Empire signed a treaty in Margus. Not a very good treaty because the Huns sacked the city in 442 when invading the Eastern Roman Empire.

Some more recent history: This is also the city where Slobodan Milosević was born on 20 August 1941 and buried on 18 March 2006. He died in The Hague during his trial at the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia <http://www.un.org/icty/> (ICTY).

Last but not least, they make the Bambi cookies <http://www.bambi.co.yu/> over here. These are Serbia's most famous cookies. We heard about those cookies but I cannot remember trying one. Just ask your local Serb friend about the Bambi cookies and he or she will (proudly) tell you more about Bambi. I think it has something to do with their youth. Probably everone was forced to eat these cookies at school? Their biggest hit is the Plazma cookie, a health cookie and very populair in Serbia (and abroad??).

Turizam:

Srebrno jezero

Preko leta Srebrno jezero kod Velikog Gradišta postaje jedna od glavnih turističkih destinacija u Srbiji zbog plaža i noćnog života, ali ako tražite pravi odmor u prirodi, najbolje je da tamo svratite van sezone. Sada se radi na prečišćavanju jezerske vode, tako da bi uskoro sve trebalo da bude spremno za idiličnu formulu: bistro jezero zelenilo - nebo - tišina. Raj za pecaroše i umetnike.
Noćenje: 10-27 evra
Više informacija:
www.srebrnojezero.com http://www.srebrnojezero.com

Zobnatica
Zobnatica blizu Bačke Topole je poznata po ergeli sa viševekovnom tradicijom odgoja rasnih konja, tako da ovo mesto svoj turistički potencijal bazira prvenstveno na programima kao što su škola jahanja, obilazak Muzeja konjarstva, jedinstvenog u Evropi, i hipodroma, rekreativno jahanje, vožnje fijakerom... Ako ste ipak imali na umu neku mirniju varijantu, na raspolaganju vam je Zobnatičko jezero i bogati ribnjak, pravi izbor sportskih ribolovaca.
Noćenje: oko 32 evra, polupansion
Više informacija:
www.zobnatica.co.yu <http://www.zobnatica.co.yu>

Resavska pećina
Od „resavske lepotice" kod Despotovca moći ćete da vidite samo 800 metara (od 4,5 kilometara), koliko je dosad uređeno za posetioce. Ipak, i to je dovoljno da vas fasciniraju njene dvorane, kanali, galerije, okamenjeni vodopadi... A, pod pretpostavkom da nemate želju da provedete ceo dan u pećini, u blizini se nalaze manastiri Despotovac, Manasija, Ravanica, izvor Veliko vrelo i fantastični vodopad Veliki buk.
Više informacija:
www.resavska-pecina.co.yu <http://www.resavska-pecina.co.yu>

Dunavsko ostrvo Bela stena
Do ostrva Bela stena, uokvirenog šumom topola, moćnim Dunavom i belim peščanim plažama, stižete čamcem. Prvo na šta ćete naići su restorani u kojima se majstorski sprema riblja čorba i u kojima možete da se opustite uz priče dunavskih alasa, zvuke gitare, miris Dunava.

Bela Crkva
Čak i ako ne tempirate svoj dolazak u Belu Crkvu prema nekoj od brojnih turističkih manifestacija po kojima je ovaj gradić poznat, ovde možete videti mnogo toga - arheološko nalazište „Grad", najstariji muzej u Vojvodini, crkve iz 18. veka... Ili se jednostavno opustiti na obali nekog od šest belocrkvanskih jezera u blizini Vršca.
Noćenje: 1.000 - 2.000 dinara, PP
Više informacija:
www.belacrkva.co.yu http://www.belacrkva.co.yu

Požarevac i okolina, uključujući i Veliko Gradište sa Srebrnim jezerom, nalaze se svega sat-dva od Beograd, te smo prioritet stavili na one istočnije krajeve. Projurili smo kroz Požarevac, potpuno opusteo tog prvoga maja, a gde su bili njegovi stanovnici, saznali smo vrlo brzo.

Manastir Zaova, jedna od brojnih svetinja u braničevskom kraju. Do njega se stiže preko sela Toponice, starim carigradskim drumom, ili drugim, asfaltnim putem za Petrovac na Mlavi. Osim što se tu nalazi manastir, tu je i malo jezero, konak, restoran, a sve zajedno čini omiljeno izletište Požarevljana. Crkva je posvećena Jelici, sestri Pavla i Radula Radića, vazala kneza Lazara u Braničevu. Pošto je bila nepravedno oklevetana i optužena od strane svoje snaje, Jelica je doživela tužnu sudbinu da ju je rođeni brat vezao konjima za repove i tako joj presudio. Kada je Pavle potom saznao da je nepravedno usmrtio svoju sestru, pokajao se, kaznio na isti način svoju ženu, Jeličinu snaju i zauvek napustio i svoj dvor i svoje bogatstvo i imanja. Kasnije je sam knez Lazar naredio da se na grobu Jeličinom podigne crkva, koju je narod kasnije krstio u zaovinu crkvu ili - Zaovu. Krajem 15. veka, Turci su crkvu porušili, da bi tek posle 300 godina, u doba Karađorđa, crkva ponovo bila podignuta. U obnavljanju su kasnije učestvovali i Knez Miloš Obrenović, a i knez Aleksandar Karađorđević. U crkvi se mogu videti zaista lepe freske, kao što su Bog Svedržitelj - na crkvenom svodu kao i Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče, zanimljivu po tome što je freskopisac prikazao Irodijadu, ženu Irodovu - u srpskoj građanskoj nošnji 19. veka, kakva se tada nosila u Požarevcu. U crkvi se nalazi i Jeličin grob, iznad koga je i slika koja prikazuje kako četiri bela konja rastržu nesrećnu ženu. U sredini slike se, u vojvodskom odelu, nalazi njen brat. U blizini crkve nalazi se i izvor Svete Petke, a na jugoistočnoj strani, 300 metara udaljen, nalazi se i izvor Šopot. Narod ovoga kraja smatra ove izvore, naročito Šopot, lekovitim.

Sledeći manastir, Bradaču, kod sela Crljenca i Kule (put iz Kule je pristupačniji, mada se malo vozi po makadamu i zemljanom putu).
Prvi podaci o ovom manastiru potiču iz polovine 16. veka, kada je to bilo veoma živo i aktivno mesto. Manastir je kasnije oko dva i po veka bio u ruševinama, da bi konačno bio obnovljen 1997. godine.
Put je dalje vodio ka Petrovcu na Mlavi, odakle se odvoja ka Kučevu, bacivši sa setom pogled ka putu za Žagubicu, Gornjak, Bistricu, i Krepoljin. Odavde se polako izlazi iz ravnice a zatim kreće blagi uspon ka Kučevu i kasnije Majdanpeku, dok vas, sa desne strane, sve vreme prate Homoljske planine.

Nekih 7 kilometara posle Petrovca, dolazite do skretanja za selo i manastir (i reku) Vitovnica, gde se, po ko zna koji put, vidi kakav su talenat imali srednjevekovni vladari, narod i crkva da pronađu mesta gde izgrađene crkve ne možete nikako zamisliti odvojeno od okolne prirode, i koji kao da su tu oduvek, isto koliko i okolne šume, stene, rečice.

Ovde se nalazi grob anonimnog monaha Sinaita, jednog od Sinaita koji su, bežeći pred Turcima, došli u Srbiju i tu se naselili - za vreme cara Lazara i njegovog sina despota Stefana Lazarevića. Vitovnica spada u najstarije manastire Braničevske Eparhije, i potiče iz 13. veka. Malo niže od crkve, protiče reka Vitovnica, koja u tom delu zapravo vijuga kroz pravi pravcati mali kanjon, i preko maloga slapa otiče dalje niz obronke Homolja. Tu se nalazi i lekoviti izvor Svetog Jovana, sa ikonom Sv. Jovana Preteče urezanom u stenu iznad izvora. Na istočnoj strani od manastira uzdiže se jedna stena, gde je po predanju bila crkvica, čiji se ostaci još mogu videti i koja je služila monasima za bogosluženje čak i daleko pre formiranja manastira. Vitovnica je zadužbina kralja Milutina, a podignuta je u znak pobede nad bugarskim odmetnicima koji su dugo ugrožavali čitav kraj. Vitovnica je tada označavala granicu, krajnju tačku srednjevekovne srpske države. Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice.

Na dva kilometra od manastira nalazi se lokalni ribnjak - sa hiljadama pastrmki svih veličina. Međutim, ako vidite da je nedavno padala kiša (ili se sprema da padne), bolje da ne idete ovim - ne samo lošim nego i uzanim putem. Ako je u izgledu suvo vreme, onda možete sebi priuštiti tu vožnju. Sa druge strane, zaista je reč samo o ribnjaku - dakle ništa od ručka ili večere na licu mesta, već svoj "ulov" jedino možete poneti kući i tamo ga spremiti. U nekoliko kaskadnih bazena brčka se više generacija pastrmki, a one najveće imaju između sedam i deset kilograma i služe uglavnom za mrešćenje.

Istim putem se vraćate na put Petrovac - Kučevo, a odatle imate još nešto manje od trideset kilometara do Kučeva. Put prolazi kroz divne predele, a pošto prođete kroz Kučajnu, ostatak puta je u apsolutno katastrofalnom stanju. Možda je nedavno tu ukopavana neka cev, ali po stanju preostalog asfalta ne bi se baš reklo da je išta ovde skorije rađeno.

Kada prolazite ovim putem, ne biste nikada saznali (jer nema nikakve table) da je samo nekoliko kilometara dalje jedna od najlepših pećina Srbije - Ceremošnja.

Samo Kučevo je malo mesto, ovom prilikom dodatno opustelo zbog prvomajskih praznika, sa ponekim kafićem, kafanicom, radnjicom. Teško da bi vas ovde išta privuklo da ostanete duže nego što morate. Kučevo se nekad davno, za vreme Rimljana, zvalo Guduskum, pa od šestog veka Kučevo, dok se u prvom turskom katastru, posle pada Smedereva, pominje kao Kruševica. Zatim je neko vreme Kučevo zvano i Gornja Kruševica da bi konačno 1886. godine došlo ponovo u posed svog starog imena.

Ceremošnja je dugačka 775 metara, a za turiste je na raspolaganju nekih 440 m. U ovoj pećini su se nekada hajduci i narod skrivali od Turaka, a u kraju je poznata i kao Jovanova pećina (po vlasniku celoga okolnog imanja).

Pećina je bogata nakitom (stalaktitima i stalagmitima) a priroda se ovde zaista veselo poigrala, pa možete videti i mladu Vlajnu sa mladoženjom, i Solunske ratnike, i opanak Kraljevića Marka (kad je hodao ovim krajem pa mu je noga propala u pećinu), pa čak i, uz diskretnu crvenu svetlost, Isusa Hrista izvajanog u kamenu - krečnom kalcitu. Inače, Ceremošnju čini i jedna od najvećih pećinskih dvorana u Srbiji, kako kažu neverovatno akustična.

U svakom slučaju, cela Istočna Srbija obiluje divnim pećinama, a najveća i najduža je (ali samo po legendi) pećina po imenu Gaura rau, ili Pećina smrti. Jedan njen kraj nalazi se negde na Miroču, a drugi kraj izlazi s one strane Dunava, u Rumuniji. Onome ko pronađe tu pećinu iz legende, treba otprilike tri dana da prođe od ulaza do izlaza!

Osim toga, još je car Hadrijan imao zlatne rudnike u Kučajni i pravio zlatnike sa svojim likom, negde 128. godine naše ere. Malo dalje od Kučeva prema Majdanpeku nalazi se arheološko nalazište i muzej rudarstva Kraku Lu Jordan. U obližnjem mestu Neresnica postoji i letnjikovac Aleksandra Karađorđevića.

Centrom Negotina dominiraju Nova Negotinska crkva, kao i spomenik izginulim u ratovima 1912-1918 godine, i spomenik Hajduk Veljku. Ko stigne, može da obiđe i spomen - rodnu kuću Stevana Mokranjca, muzej Negotinske Krajine, kao i Staru Negotinsku crkvu, gde se nalazi i grob Hajduk Veljka.
Iz Negotina vode brojni putevi, a prema Prahovu, tj. ka Kusjaku, odakle se pruža najlepši pogled na elektranu Đerdap 2. Tu odmah se nalazi i jedan presladak motel, sa terasom i restoranom, sav u cveću .
Pored Negotina, kod sela Miloševo, nalaze se i ostaci manastira Koroglaš, za koji narodno predanje kaže da je podignut na mestu gde je sahranjen Kraljević Marko, pošto je ranjen, na svom Šarcu, preplivao Dunav iz Vlaške nakon bitke na Rovinama.

Odatle lokalnim putem preko Dušanovca, Dupljana i Jabukovca kren se za manastir Vratnu. Ima ovde nekoliko zanimljivih stvari - po registracijama, reklo bi se da se nalazite u okolini Beča. Ovde je pravi gastarbajterski kraj – na svakih desetinu metara u ovim selima možete videti prave pravcate dvorce, na dva, tri sprata, sa kovanim ogradama. Skoro sve imaju načičkane gipsane labudove, lavove, i patuljke. Sve su uglavnom zaključane i zatvorene, i samo po neki starac ili starica promakne pored vas. Istovremeno, putevi su blago užasni, putokaza uglavnom nema.

Manastir je osnovan u 14. veku, a deo manastira podignut je 1415. godine. Crkva manastira posvećena je Vaznesenju Gospodnjem, a danas je ovo ženski manastir. Manastirsko imanje opasano je gvozdenom ogradom, pa, da biste videli čuvene Vratnjanske kapije, morate malo da se pentrate gore-dole, ali svakako nećete zažaliti. Tu se, u kanjonu Vratne, nalaze tzv. previsi, najviše prirodne kamene vratnice u Evropi - dve su na nekih petnaestak minuta od manastira, a do treće vam treba još pola sata. Za ovu šetnju dobro je imati odgovarajuću obuću, za uzbrdice, nizbrdice i malo hodanja po kamenjaru. Verovatno je najbolji trenutak da se vidi ovaj kanjon - trenutak prelaska iz zime u proleće, kada drveće još ne zazeleni pa se kapije vide u svoj svojoj veličanstvenosti.

Preko Urovice, izbije se na dunavsku magistralu, malo pre Brze Palanke, a zatim, posle 25 kilometara, stigne se u Kladovo. Na par mesta nalaze se zaista prekrasni vidikovci, naročito jedan odakle se vide Mali i Veliki Kazan, a, uostalom, gde god bacite pogled, svuda je lepota - zelenilo, reka, male Dunavske uvalice, kao prave morske plaže. A najlepši od tih zaliva je onaj koji Porečka reka pravi malo pre ulaska u Donji Milanovac.

Sa druge strane Dunava, na rumunskoj strani, moze da se vidi ogromno lice uklesano u stenu. Nalazi se nedaleko od male crkve, koja kao da lebdi iznad Dunava, poduprta nekakvim stubovima. Kako kažu, to je ranije bila balon stanica koja je služila za signalizaciju rečnog saobraćaja, ali je kasnije pretvorena u crkvu. Pomenuti uklesani lik predstavlja dačkog vojvodu Dečebala koji se nekada davno borio protiv cara Trajana. A čuvena Trajanova tabla može se videti samo sa strane reke. Na sreću, od skora je ponovo počeo da plovi hidrogliser (www.magelan.co.yu <http://www.magelan.co.yu/> ) pa, za utvrđivanje gradiva o Dunavu možete koristiti i ovo prevozno sredstvo.